U susret prvim epizodama serije „Šifra Despot“ razgovarali smo sa glavnim glumcem

Mladi talentovani glumac Đorđe Marković, stalni član Kikindskog narodnog pozorišta koji je široj publici postao poznat ulogama u filmovima : „Čitulja za Eskobara“, seriji „Šešir profesora Koste Vujića“ i filmu „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“ boravio je u Merkuru u Vrnjačkoj Banji tokom snimanja serije „Šifra Despot“. Đorđe recite nam nešto o svom liku i o avanturama u kojima ćemo ga gledati.

Iako sam dosta pričao o Despotu, voleo bih da publika ima neku prvu procenu, da ne otkrivamo previše. Despot nije tipičan predstavnik ovog vremena, bar kad se radi o tom poslovnom angažovanju, odnosno sticanju zarade, snalaženju i nekim socijalnim veštinama i akrobacijama koje bi trebao da poseduje a ne poseduje ih. On je jedno prostodušno biće, čovek dosta naivan, pošten. To je možda malo nezahvalno za igru, ti  neki pozitivni likovi koji trpe nepravde koje im se svakodnevno dešavaju, ali u svakom slučaju je bio jako inspirativan. Mi pratimo njegov život i avanture, kako ga posao vodi od lokacije do lokacije, od priče do priče, od posla do posla i kako se on u tome snalazi. Uglavnom nagrabusi, često mu je glava u torbi, ali nekako se iščupa i uz Božiju pomoć uspe da ispliva i videćemo šta će sve da ga snađe. U tom jednom kako sam ga ja nazvao vesternu ili roud filmu, on sa jednim kamiončićem trotočkašem putuje i obavlja svoje poslove, živi, skromno zarađuje i nekada je na rubu egzistencije. Despot u mnogo čemu liči na nas i predstavlja nekog klasičnog predstavnika srpskog društva.

Da li mislite da će veliki broj gledalaca da se identifikuje sa  Despotom i da li postoji privatno neka veza između Đorđa i Despota.

To me često pitaju i svakako da postoji neka veza, naravno ne do kraja i ne potpuno, ali možda je u prošlosti postojala, kada sam tražio neko svoje mesto i snalazio se, kada sam bio dosta nevešt u tom nekom nametanju, guranju sebe. U suštini takav je i on tako da sam kopao iz prošlosti iz nekih godina sa fakulteta , kako sam se ponašao, kako sam se snalazio, u stvari ne snalazio i to je neko gorivo na kojem taj lik radi. Odatle sam vukao inspiraciju kako bih što bolje ušao u lik i mislim da je to nešto što će publika da prepozna jer dosta se radi i na neposrednosti odnosno prirodnosti tih likova i ja sam ga dobro osećao u velikom broju scena i nismo imali nekih velikih problema. Na snimanju je vladala odlična atmosfera, počev od ekipe „Contras studios“-a koji stvarno rade u porodičnoj atmosferi. To se naravno preliva na ekipu, to se oseća i mislim da će to publika sigurno da prepozna.

Vrnjačka Banja pozitivno utiče na Vas, iako se snima na više lokacija. Kako ste se proveli na ovim setovima i kakva su vaša iskustva generalno kada je u pitanju Vrnjačka Banja?

Pošto sam u Vrnjačkoj Banji prvi put, i to poslom, i nemam neki utisak pošto konstantno radimo, a trebali bi da smo na odmoru i da uživamo u banjskim sadržajima. Ipak sve je divno, počev od uslova u hotelu, osoblja, sve funkcioniše odlično i nismo imali nikakvih problema. Snimali smo i u parku i na mostu ljubavi, zatim u hotelu i da nemamo toliko posla i da nije takav tempo rada bilo bi gotovo idealno.

Pošto je serija nova i emituje se na nacionalnoj televiziji, da li smatrate da će vam ovamo uloga doneti neku novu popularnost?

Očekujem neko prepoznavanje, ako celokupan auditorijum prisutan pored TV ekrana prepozna kvalitet serije, i da ne foliramo i glumatamo očekujem da publika to prepozna, a popularnost ako u toj meri dođe dobrodošla je.

Da li možete da nam kažete nešto o iskustvima sa snimanja serije za rusko tržište i koja se emitovala na njihovoj nacionalnoj televiziji i da li možete povući neke paralele između njihove i naše kinematografije?

Teško je povući paralelu jer je u pitanju ogromna zemlja i ogromno tržište i sve je drugačije počevši od matematičkih razmera pa do broja glumaca i na neki način se to reflektuje na rad i sve je to dosta ozbiljno jer oni poslu pristupaju sa nekog naučnog stanovišta, vrlo su odgovorni i temeljni. Rad je bio jako inspirativan i oni su na neki način u mojoj svesti digli lestvicu, video sam kako treba raditi u odnosu na dobar deo naših produkcija. Iako su ispred nas i po budžetima i po broju ljudi koji je na setu i po svemu ostalom, dobar su primer i trebamo da se ugledamo na njih. Iskustvo je bilo neverovatno, snimali smo na Krimu 2014. godine, prilikom pripajanja Krima Rusiji i atmosfera je bila dosta podgrejana i ljudi su bili u tom nekom patriotskom zanosu što se osećalo bukvalno u vazduhu. Lokacije su bile neverovatne, snimali smo na Crnom moru, odnosno po celom Krimu koji je čaroban i koji je izuzetno važan za ruski narod. Sklopio sam neka nova poznanstva i zaista je bilo predivno i to je nešto što se pamti ceo život.