Dijabetes melitus terapije, Ishrana, komplikacije, dijagnoza…
U Srbiji oko 710.000 odraslih ima Dijabetes melitus i ova bolest je peti vodeći uzrok umiranja. Istovremeno predijabetes ima više od 800.000 ljudi.
Zastupljenost tipa 2 dijabetesa je znatno veća i javlja se u više od 90% svih tipova dijabetesa. Veliki broj ljudi ima dijabetes, a da to nezna. Zbog blagih početnih simptoma kasni se sa dijagnozom dijabetesa tip 2 i više godina.
DM tip 2 nastaje zbog smanjene sekrecije insulina i rezistencije na dejstvo insulina. Oba poremećaja su prisutna, sa različitim stepenom dominacije do krajnjeg stadijuma iscrpljivanja β ćelija pankreasa.
U patogenezi tipa 2 dijabetesa značajnu ulogu imaju i genetski i negenetski faktori. Međutim, u starosonoj grupi preko 45 godina života u razvoju tipa 2 dijabetesa ukazano je posebno na značaj negenetskih faktora:
- gojaznost,
- sedanterni način života
- nepravilna ishrana
Terapija dijabetesa tip 2
Podrazumeva primenu adekvatne dijete uz fizičku aktivnost i uvođene medikamentozne terapije. Uvođenje monoterapije ili kombinacije lekova se određuje individualno, uzimajući u obzir potrebnu efikasnost lekova u postizanju ciljnih vrednosti HbA1c, sklonost ka hipoglikemijskim epizodama, promene u telesnoj težini.
Primena insulinske terapije ima posebno mesto u medikamentnom lečenju tipa 2 dijabetesa, zbog toga što vrlo efikasno omogućava rano postizanje i održavanje terapijskih ciljeva.
Ishrana, fizička aktivnost i edukacija ostaju neophodna osnova uspešne terapije tipa 2 dijabetesa. Terapija treba da bude usmerena ka sveobuhvatnom sniženju kardiovaskularnog rizika. Adekvatna terapija sprečava nastanak akutnih i hroničnih komplikacija bolesti.
Akutne komplikacije dijabetesa su:
- dijabetesna ketoacidoza,
- laktatna acidoza,
- dijabetesno hiperosmolarno neketogeno stanje,
Jedna od hroničnih komplikacija dijabetesa je dijabetesna retinopatija.
Neophodne su redovne kontrole oftalmologa pri postavljanju dijagnoze tipa 2 dijabetesa i zatim 1x godišnje. Slepilo je 25 puta češće kod osoba obolelih od dijabetesa.
Faktori rizika za dijabetesnu retinalnu bolest su loša kontrola glikemije, povećan krvni pritisak, dužina trajanja dijabetesa, mikroalbuminurija i proteinurija, povećani trigliceridi i smanjen hematokrit, trudnoća, serumski holesterol.
Dijagnoza
manifestne nefropatije se postavlja na osnovu nalaza perzistentne proteinurije (> 500 mg/24h). Utvrđeno je da pojava mikroalbuminurije, tj. UEA 30-300mg/24h vrlo pouzdan klinički marker progresije ka proteinuriji i bubrežnoj insuficijenciji. Faza koja se karakteriše mikroalbuminurijom definisana je kao incipijentna nefropatija.
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su kod obolelih od dijabetesa, bez obzira na tip dijabetesa, vrlo česte. Procenjuje se da je morbiditet i mortalitet od ove grupe oboljenja 2-5 puta veći nego u opštoj populaciji sličnih godina starosti.
Sa preventivnog aspekta, danas se čak smatra da je tip 2 dijabetesa ekvivalent koronarne bolesti te se preporučuje intenzivna kontrola svih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti u dijabetesu. Preporučena ciljna vrednost krvnog pritiska je <140 mmHg je optimalna za većinu bolesnika sa tipom 2.
Najčešći poremećaj metabolizma masnoća u dijabetesu manifestuje se:
- povišenjem nivoa triglicerida,
- sniženjem HDL holesterola uz nivo LDL holesterola koji ne mora biti značajno povišen u poređenju sa nedijabetičarima.
Međutim, u dijabetesu postoje značajne kvalitativne promene LDL partikula koje ga čine osetljivim na oksidaciju, čime je i rizik za pojavu ateroskleroze povišen.
Učešće cerebro vaskularnih insulta u ukupnom morbiditetu i mortalitetu kod obolelih od dijabetesa veće nego u nedijabetesnoj populaciji, ali da je daleko manje nego ishemijska bolest srca ili periferna vaskularna bolest.
Periferna neuropatija je česta komplikacija tipa 2 dijabetesa, a čak i do 50% starijih od 60 godina ima ovu komplikaciju dijabetesa koja se manifestuje kao:
- mononeuropatija
- proksimalna akutna radiokulopatija
- distalna simetrična senzorna polineuropatija
U SB Merkur postoji mogućnost redovne kontrole glikemije tokom dnevnih profila, uz kontrolu HbA1c koji nam ukazuje na stepen postizaja kontrole dijabetesa. Na osnovu dobijenih nalaza pristupa se po potrebi korekciji terapije uz primenu savremenih medicinskih znanja upotrebom savremenih lekova i insulinskih preparata.
Rade se potrebni pregledi radi ranog otkrivanja komplikacija dijabetesa i sprečavanja njihovog daljeg napretka. Centralno mesto zauzima edukacija pacijenata i motivacija za samokontrolom kao i savladavanje veštine samokrekcije terapije do postizanja zadatih vrednosti glikemije.
Pomoćni faktor u lečenju dijabetesa su svakako i primena mineralnih voda koja doprinosi snižavanju vrednosti šećere našte, i vrednosti nakon obroka.
Pozitivan efekat imaju i mineralne kupke posebno kod redukovanja tegoba dijabetesne polineuropatije.
Peroralna primena tople mineralne vode poboljšava iskorišćavanje glukoze i smanjuje njenu koncentraciju u krvi verovatno uticajem na metaboličke procese u jetri.
Deluje na povećanje alkalne rezerve organizma, kao i na povećanje sekrecije i motiliteta gastrointestinalnog trakta, usled čega se resorpcija glukoze iz creva smanjuje. Smanjuju se i tegobe koje izaziva dijabetesna gastroenteropatija (nadutost trbuha, nepravilno crevno pražnjenje).
Mr. dr Marijana Babić Prvulović
internista endokrinolog
