Moždani udar
Rehabilitacija posle moždanog udara
u Merkuru u Vrnjačkoj Banji
Moždani udar
je bolest koja je treći uzrok smrti u svetu, a prvi u nasoj sredini. Osim visokog stepena smrtnosti, to je i bolest sa najvećim stepenom invaliditeta u odnosu na sve druge neurološke bolesti, pa zato predstavlja ne samo medicinski već i socioekonomski problem. Osim toga vaskularna bolest mozga je i drugi uzrok demencije po učestalosti.
Mozdani udar je posledica zapusenja ili prskanja krvnog suda. Zapusenje nastaje ugruškom koji je stvoren na tom mestu ili na nekom drugom mestu i krvotokom dospeo do mozga. Do prskanja najčešće dolazi usled naglog skoka krvnog pritiska i popustanja aterosklerotski izmenjenog krvnog suda ili urođenog ili stečenog defekta krvnog suda.
Zbog zapušenja ili pucanja krvnog suda dolazi do oštećenja i izumiranja dela mozdanog tkiva.U zavisnosti od zahvaćenog dela mozga ispoljava se različita klinička slika. Početak najčešće bude nagao, bolesnik je svestan, mada moze biti i sa poremećajem svesti. Dolazi do slabosti ili oduzetosti pojedinih delova tela, trnjenja, poremećaja govora, ispada pojedinih vrsta osećaja, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda, vida ,raznih psihičkih ispada, a u skoro 33% dolazi do smrtnog ishoda.
U cilju postavljanja dijagnoze primenjuju se različiti dijagnostički postupci: anamneza (postavljanje pitanja bolesniku ili rodbini).
Važno:
- je znati vreme nastanka tegoba radi razmatranja mogućnosti primene fibrinolitičke terapije.
- je uraditi neurološki pregled, neuroradiološke metode – kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanca.
- je uraditi kardiološki pregled jer bolesti srca vrlo često mogu biti u osnovi moždanog udara (atrijalna fibrilacija, veštačka valvula).
- Uraditi laboratorijske analize krvi, ispitati krvne sudove vrata i mozga.
Oporavak posle infarkta mozga zavisi od preostalog zdravog dela mozga.
Lečenje
Osnovni cilj lečenja je poboljšanje metabolizma ćelija koje su u neposrednoj okolini žarišta koje ne funkcionisu ali nisu izumrle. Tako se sprečava proširivanje oštećenja moždanog tkiva, spasava život i smanjuje mogućnost invaliditeta. Posebno je bitno sprečavanje i lečenje komplikacija od strane nervnog sistema (moždani edem, epileptički napadi) kao i prevencija pojave novog mozdanog udara.
Najdragocenija su prva tri sata (tzv „ terapijski prozor“) kada je moguća primena trombolitičke terapije.
Posle akutne faze, kada se metabolizam mozga stabilizuje nastavlja se sa fizijatrijskim tretmanom u za to specijalizovanim Ustanovama. Ustvari jos u akutnoj fazi se započinje sa ranom rehabilitacijom ciji je cilj odrzavanje pasivne pokretljivosti u segmentima zahvacenih ekstremiteta, pozicioniranje istih, promena polozaja tela i druge mere radi sprečavanja pojave dekubitalnih promena.
Taj nastavak fizikalne terapije sprovodi se u Specjalnoj Bolnici „Merkur“. Pacijent se prima najranije posle nedelju dana od početka bolesti. Lečenje se obavlja timski.
U timu učestvuju:
- fizijatar
- neurolog
- internista
- kardiolog
- fizioterapeuti
- medicinski tehničari
Po prijemu pacijenta obavlja se pregled radi sagledavanja njegovog neurološkog statusa kao i opšteg zdravstvenog stanja. Po potrebi se rade dodatne analize, konsultacija specijalista. Plan rehabilitacije pravi fizijatar u zavisnosti od tezine posledica AMU. U sprovodjenju plana rehabilitacije učestvuju fizioterapeuti kroz
- pasivne vežbe
- aktivno-potpomognute ili aktivne vezbe za odrzavanje – povećanje pokretljivosti u segmentima zahvaćenih ekstremiteta
- vezbe za jačanje snage
- vezbe koordinacije, hoda.
Sa vežbama hoda započinje se po ostvarenoj vertikalizaciji, najpre u razboju, kasnije uz pomoć hodalice i raznih vrsta štapova. Ako se radi o poremećaju govora u rehabilitacioni tretman se uključuje logoped. Veliki značaj u uvežbavanju koordinacije ima radna terapija.
S obzirom da se po procentu smrtnosti mozdani udar nalazi na trećem mestu odmah posle bolesti srca i karcinoma, a kod nas na prvom mestu.
Da posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidnosti.
Treba ozbiljno raditi na otklanjanju faktora rizika na koje se može uticati kao sto su:
- hipertenzija
- sećerna bolest
- pušenje
- hiperlipidemija
- kardiološki poremećaji
- gojaznost
- fizička neaktivnost
- zloupotreba alkohola,
- upotreba oralnih kontraceptiva
