Najčešća pitanja naših gostiju

1. Kada da dođem u Merkur na lečenje, jer nisam mogao zbog epidemije COVID 19?

Odgovor: Prioritet u sprovođenju rehabilitacije imaju

• Pacijenti kojima je prekinuta rehabilitacija zbog Covid epidemije i
• Osigurna lica za koje je ocena lekarske komisije o upućivanju na produženu rehabilitaciju doneta pre proglašenja vanrednog stanja, bez potrebe donošenja nove ocene lekarske komisije.

2. Imam overen uput u Merkur ali ga nisam iskoristio zbog epidemije COVID 19. Da li moram da ga reoveravam?

Odgovor: Ko je overio uput pre vanrednog stanja ne mora da ga reoverava jer je važeći, 60 dana od prestanka vanrednog stanja

3. Istekao mi je uput za produženu rehabilitaciju zbog epidemije COVID 19. Kakva je procedura?

Odgovor: Osigurnim licima kojima je rok za započinjanje produžene rehabilitacije istekao za vreme trajanja vanrednog stanja, zdravstvena ustanova za rehabilitaciju dužna je da započne rehabilitaciju u roku od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Odnosno, pacijenti kojima  je istekao uput u vreme trajanja vanrednog stanja ne moraju  da ga reoveravaju, već imaju rok od 60 dana od prestanka vanrednog stanja da započnu rehabilitaciju uz stari uput

4. Šta je potrebno da ponesem sa sobom ?

Odgovor: Potrebno je da sa sobom imate

• svoj primerak uputa ( rešenja)
• medicinsku dokumentaciju,
• zdravstvenu knjižicu,
• ličnu kartu,
• lekove, tj. terapiju koju imaju

5. Kada počinjete sa radom?

Odgovor: Nakon završetka vanrednog stanja, otvaranje objekata se vrši sukcesivno

• 25. maja – objekat Merkur Stari i Šumadija – prijem fondovskih gostiju
• 25. maja – Poliklinika, Laboratorija i Spa centar u zgradi Termomineralnog kupatila
• 1. jun – objekat Merkur Novi – prijem fondovskih gostiju
• 1. jun – objekat Merkur Novi, Šumadija Mala – prijem pacijenata na bolničko lečenje
• 15. jun – svi objekti Specijalne bolnice Merkur – prijem komercijalnih gostiju

1. Šta je potrebno da ponesem sa sobom?

Odgovor: Potrebno je da sa sobom imate

• svoj primerak uputa ( rešenja)
• medicinsku dokumentaciju,
• zdravstvenu knjižicu,
• ličnu kartu,
• lekove, tj. terapiju koju imate
• pelene (kada se radi o nepokretnim ili polupokretnim pacijentima)

2. Šta se dobija od fizikalnih terapija ?

Odgovor: Tokom boravka pacijenti dobijaju

• Elektroterapiju (ultrazvuk, dijadinamičke struje, interferentne struje, galvanizaciju…)
• Termoterapiju (parafinska pakovanja, IR lampa, KTD…)
• Hidrokineziterapiju – podvodna masaža u mineralnoj vodi
• Kineziterapiju (aktivne i pasivne vežbe)

1. Šta se od usluga dobija u okviru B.O.-dana?

Odgovor: Bolesnički dan sadrži

• pregledi specijalista i subspecijalista,
• laboratorijske analize i dijagnostičke procedure,
• dijetetika,
• baleno terapija,
• škola dijabetesa

2. Koji su simptomi šećerne bolesti i kako da znam da li imam šećernu bolest?

Odgovor: Ukoliko imate učestalo mokrenje, sušenje usta, gubitak na težini, pojačanu potrebu za slatkišima, treba izmeriti glikemiju u krvi. Ukoliko izmerite ujutru naštinu 7 mmol/l ili više, u dva nezavisna merenja ili bilo kada u toku dana preko 11,1 mmol/l možemo postaviti dijagnozu šećerne bolesti. Obavezno se javiti Vašem lekaru

3. Kada treba da merimo šećer u krvi?

Odgovor: Glikemije se mere ujutru naštinu, pre obroka i 2h nakon tih obroka. Ko je na insulinskoj terapiji potrebno je u određenim situacijama meriti i noću oko 03h.

4. Zbog čega ja imam šećernu bolest iako niko u porodici nema šećer?

Odgovor: Uzrok nastanka šećerne bolesti je višestruk. Najčešće je to neredovna i nepravilna ishrana, gojaznost, slaba fizička aktivnost, razni veći stresovi, ili neke bolesti pankreasa.

5. Kada se uvodi insulin u terapiju?

Odgovor: Ukoliko terapija lekovima koje Vam je dao Vaš lekar nije uspešna, na kontrolama u profilu imate i dalje povišene vrednosti glikemije uz povišene vrednosti HbA1c indikovano je prevođenje na insulinsku terapiju, najpre uglavnom kombinovanu sa lekovima, a kasnije je moguće i intenziviranje terapije.

6. Kolike su normalne vrednosti za HbA1c?

Odgovor: Za većinu pacijenata normalne vrednosti HbA1c su do 7%. Ukoliko je mladja osoba u pitanju, kod koje je skorije otkrivena šećerna bolest, dug životni vek, kriterijumi su strožiji i tu je ciljna vrednost 6,5%.  Kod starijih osoba, kod osoba koje su imale infarkt miokarda, šlog ili neke druge teže bolesti, toleriše se do 7,5%.

7. Zašto ja primam insulin četiri puta, a komšija dva puta?

Odgovor: Svaki pacijent je individua za sebe. Vi sigurno niste  mogli da regulišete šećer u krvi, pa Vam je Vaš endokrinolog dao da primate intenzivirani model insulina u 4 dnevne doze.

8. Jutros mi je bio povišen šećer, šta je u pitanju?

Odgovor: Ukoliko Vam je glikemija ujutru  pre obroka povišena, potrebno je izmeriti glikemije uveče pre spavanja i u toku noći. Ako Vam je tada povišena glikemija potrebno je povećati večernju dozu insulina pre spavanja, a ako je u toku noći niska vrednost glikemije ispod 4 mmol/l potrebno je smanjiti večernju dozu insulina

9. Kako da prepoznam hipoglikemiju?

Odgovor: Hipoglikemija je snižen nivo glikemije, ispod 3,9 mmol/l. Osobe koje imaju visoke vrednosti glikemija, znakove hipoglikemije osete i pri većim vrednostima glikemija od navedene. Treba se truditi da se izbegnu niske vrednosti glikemija. Najčešći simptomi su slabost, malaksalost, preznojavanje, osećaj iznenadne gladi, drhtanje ruku, lupanje srca, uznemirenost. Tada je potrebno hitno reagovati i obavezno nešto pojesti, popiti zaslađenu vodu ili kašičicu meda.

10. Kada mogu da počnem da primam najnovije insuline, insulinske analoge?

Odgovor: Insulinski analozi su najnoviji i najsavremeniji insulini. U našoj zemlji najpre se počinje terapija humanim insulinima, zbog pravila RFZO, a nakon 6 meseci i uz još neke uslove koji znaju Vaši lekari stiče se pravo za prevodjenje na insulinske analoge.

11. Da li smem da prestanem sa terapijom pošto su mi glikemije u opsegu normalnih vrednosti?

Odgovor: Terapiju nikako ne smete da isključujete bez konsultacije sa Vašim lekarom. Postoji mogućnost korigovanja doza ili pojedinih lekova, ali nikako na svoju ruku.

12. Da li je šećerna bolest izlečiva?

Odgovor: Šećerna bolest je hronična bolest, koja na žalost nije izlečiva ali uz odgovarajuće mere ishrane, fizičke aktivnosti i odgovarajuću terapiju može uspešno da se drži pod kontrolom.

13. Primam insulin i tip 2 sam šećerne bolesti. Koje su normalne vrednosti glikemija?

Odgovor: Normalne vrednosti za vas su jutarnje do 7 mmol/l pre doručka i u toku dana po našem vodiču  do 9 mmol/l

14. Čuo sam da postoji insulin koji se prima jednom nedeljno?

Odgovor: Postoje pokušaji razvoja i takvog insulina, ali za sada to ne postoji kao vid terapije

15. Da li insulin goji?

Odgovor: Ukoliko ne vodite računa o ishrani, postoji potreba za većim dozama insulina i tada insulin može da dovede do dobitka u težini. Dugodelujući analozi manje daju gojaznost, ali i dalje je potrebno da vodite računa o pravilnoj ishrani i da budete fizički aktivni.

16. Da li smem da sam korigujem doze insulina?

Odgovor: Naravno da smete, svako ko je na insulinskoj terapiji sme da sam koriguje doze u zavisnosti od glikemija i planiranje fizičke aktivnosti ili obroka.  Sami uvek smete korigovati par jedinica više ili manje.

17. Da li glikemija raste kada imamo neki stres?

Odgovor: Prilikom stresa se luče određeni hormoni stresa koji mogu dovesti do rasta šećera u krvi.

18. Koja je razlika između tipa 1 i tipa 2 dijabetesa?

Odgovor: Tip 1 dijabetesa dobijaju uglavnom mlade osobe, najčešće iz punog zdravlja naglo nastaju simptomi. Uzrok je najčešće autoimuna bolest. Tip 2 šećerne bolesti uglavnom kod osoba preko 35-40 god, koje su gojazne, kod kojih je duže vremena postojala insulinska rezistencija, koje nisu vodile računa o ishrani, slabo se kretale i koje duže vremena imaju povišene vrednosti glikemija koje se najčešće slučajno otkriju.

19. Kako se leči tip 1, a kako tip 2 šećerne bolesti?

Odgovor: Na prvom mestu je korekcija ishrane. Kod tipa 1 odmah se počinje terapija insulinom, a kod tipa 2 najpre se pokušava lečenje lekovima, a tek onda u kasnijem toku bolesti insulinska terapija. Izuzetak postoji ako je kod starijih osoba jako povišena glikemija na otkrivanju, sa visokim HbA1c, ili je šećerna bolest otkrivena u jedinicama intenzivne nege kada se može od starta uključiti insulin.

20. Koliko često da menjamo iglice na penkalu?

Odgovor: Pravilno je da se za svako aplikovanje insulina stavlja nova iglica. Ali ukoliko ih je teško nabaviti ili nemate mogućnosti da stalno menjate iglice mozete i dnevno koristiti jednu iglicu. Treba znati da tupa iglica stvara i bol i da tada ne date u potpunosti aplikovanu dozu.

21. Da li treba stalno da menjam mesta davanja insulina?

Odgovor: Potrebno je stalno menjati mesta davanja insulina kako se ne bi stvorili insulinski depoi na jednom mestu.

22. Koje su komplikacije šećerne bolesti?

Odgovor: Šećerna bolest je hronična bolest i ako se pravilno ne leči može dovesti do teških komplikacija. Može oštetiti oči, bubrege, krvne sudove, srce, nervni sistem, noge, može doći do amputacija. Zbog toga je neophodna redovna kontrola kod svog nadležnog lekara.

23. Zašto mi je „skočio“ šećer, a bio sam fizički aktivan?

Odgovor: Kod preterane aktivnosti, naročito ako Vam je i pre aktivnosti bio visok nivo glukoze u krvi može doći do porasta vrednosti šećera u krvi jer je i preterana fizička aktivnost stres za organizam.

24. Zašto mi trnu noge i osećam kao da imam čarapu na nozi?

Odgovor: Ti simptomi mogu biti znaci dijabetične polineuropatije koja je jako česta komplikacija kod obolelih od šećerne bolesti. Zato osobe sa takvim simptomima mogu povrediti nogu, a da ne osete i da povreda preraste u ozbiljnu komplikaciju. Neophodno je svako veče pregledati stopala. Ko ne može da savije nogu može upotrebiti najobičnije ogledalce.

25. Koliko mora da mi bude normalan krvni pritisak?

Odgovor: Najidelanije je da TA bude do 130/80 mmHg. Kod osoba koje imaju bubrežnu bolest i do 120/80 mmHg

26. Imam planiran svečani ručak, šta da radim, da li smem da jedem?

Odgovor: Smete da jedete, umereno, kako Vam je savetovao Vaš lekar, da izbegavate slanu, masnu hranu. Mozete eventualno dati malu korektivnu dozu brzodelujućeg insulina pre obroka.

27. Da li smem da pijem alkohol?

Odgovor: Alkohol i pušenje su apsolutno kontraindikovani u šećernoj bolesti.

28. Da li smem da se bavim sportom ako imam šećernu bolest?

Odgovor: Naravno, slobodno smete da se bavite sportom, ali morate uskladiti ishranu sa Vašom fizičkom aktivnošću.

29. Želim da ostanem trudna, a imam šećernu bolest. Da li smem?

Odgovor: Bez obzira što imate šećernu bolest smete da ostanete u drugom stanju. Poželjno bi bilo da pre trudnoće bude idealna glikoregulacija i u toku trudnoće stalno praćenje glikoregulacije i praćenje od strane endokrinologa i ginekologa.

30. Šta je to gestacijski dijabetes i kako se otkriva?

Odgovor: Gestacijski dijabetes se otkriva rutinskom kontrolom kod gravidnih žena koje do tada nisu imale šećernu bolest. Obaveza je da sve trudnice između 24-28 nedelje urade OGTT i izmeri se glikemija našte, u I i II satu i na osnovu datih kriterijuma se postavlja dijagnoza gestacijskog dijabetesa.

31. Čuli smo za najnovije lekove koji izbacuju višak šećera preko mokraće. Da li smemo da uzmemo da pijemo?

Odgovor: Ti lekovi su jako dobri i efikasni, ali nikako na svoju ruku ih uzimati jer imaju i određene kontraindikacije. Zato te lekove isključivo može dati Vaš internista ili endokrinolog.

32. Da li mogu da pređem sa četiri dnevne doze insulina na 2 doze kombinovanog insulina?

Odgovor: Četiri dnevne doze su najbolji vid terapije i imitira se rad pankreasa. Naročito ko prima insulinske analoge, ima veliki konfor u davanju. Dve doze  kombinovanog insulina uglavnom su rezervisane za starije osobe koje imaju ujednačeno  vreme obroka , koje vode mirniji život.

33. Da li ima veze funkcija štitne žlezde sa šećernom bolešću?

Odgovor: Kod osoba sa tipom 1 šećerne  bolesti dosta često imamo i hipotireozu ili hipertireozu. Radi se o autoimunim bolestima koje često mogu biti zastupljene.

34. Da li mogu preko socijalnog da dodjem u Merkur, a nisam na insulinskoj terapiji?

Odgovor: Da bi došli na desetodnevni program edukacije potrebno je da ste na insulinskoj terapiji i stariji od 18 godina. Imate pravo jednom u četiri godine i uz preporuku Vašeg interniste ili endokrinologa (specijalistički izveštaj) odlazite kod izabranog lekara koji Vam daje uput za Merkur koji overava komisija.

1. Da li se kod vas moze rezervisati smestaj za Vaučere „Letujmo u Srbiji“?

Odgovor: Vaučeri vlade RS mogu se iskoristiti za boravak u Merkuru. Najpre morate imati rezervaciju kod nas, a potom se prijavite za vaučere sa tom rezervacijom i formularom na šalteru pošte.

Pogledajte proceduru za dobijanje vaučera

Za rezervacije pozovite 036/618 860, 5155150 ili 5155151 ili putem mail-a rezervacije@vrnjcispa.rs

2. Da li u Merkuru rade wellness i spa centar?

Odgovor: U toku sezone svi sadržaji rade normalno

• Spa centar „Rimski izvor“ počeo je sa radom u ponedeljak 25. maja
• Akva centar i teretana počinju sa radom od 1. juna

3. Kako deca plaćaju smeštaj? Da li postoje neke pogodnosti?

Odgovor: Deca do 7 godina imaju usluge smeštaja i ishrane gratis ukoliko koriste krevet roditelja i plaćaju samo osiguranje u iznosu od 35 din po danu boravka. Deca od 7 do 12 godina plaćaju 50% cene ukoliko koriste krevet roditelja i 80% od cene ukoliko koriste sopstveni ležaj.

4. Koliko košta ulaz u wellness centar?

Odgovor: Za eksterne goste cena ulaza u Wellness je 1.500 din za 2h korišćenja sadržaja: bazen sa mineralnom vodom i hidromasažom, finska sauna, IC sauna, tursko kupatilo, soba za meditaciju, hladna soba, đakuzi, Knajpov potok i tople klupe. Kontakt telefon: 036/611 150.

5. Koliko košta tretman hijeluronskim filerima?

Odgovor: Cena prve jedinice je 31.000 din a svake dodatne 20.000 din. Konsultacije sa lekarom su besplatne. Mozete i zakazati na 036/611 150

6. Kako mogu da zakažem pregled kod nutricioniste?

Odgovor: Pregled se zakazuje preko centrale tel: 036/5155150 tražite ambulantu za dijetetiku

7. Koja je cena ulaza u Akva centar?

Odgovor: Cena ulaza u Akva centar je 900 din za 2h koriščenja sadržaja: bazen sa mineralnom vodom i hidromasažom, đakuzi, sauna, tursko kupatilo, tople klupe, hladna kofa. Kontakt telefon je 036/5155150.